Boško Ćirković
Njegovo Premijersko Veličanstvo je ljubazno zamolilo prosvetne radnike da “pokušaju da se stave u njihovu kožu”. Na žalost, te nezahvalne lenštine nikada nisu mogle da priušte ni ozbiljniji Armanijev kožni komad, kamoli neko potpunije “stavljanje u kožu” ozbiljnog srpskog naprednjaka.
Kako li će tek sad nakon nužnog kresanja, plus najavljenog neisplaćivanja zarada štrajkačima? Možda im je najbolje da se pomire sa sudbinom fikusa i dočekaju obećano reformsko skretanje ka dualnom obrazovanju na mestu na kome bi u tom momentu svakako završili: smetlištu tužnih tranzicionih sudbina – u (lako)vernom narodu od milošte zvanom “registar nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje”.
Istini za volju, prava su pitanja za šta i zašto su se toliko školovali, kada svoju vrednost nisu u stanju dokazati na tržištu. Da je u toj, od Miškovića potplaćenoj i instruisanoj, masi iko ikada išta valjao do sada bi već bio primećen od doktora-di-rektora privatnih školskih ustanova… raznih visina i usmerenja. I bio bi zaposlen u nekom od tih rasadnika znanja i lepote.
Da li su svojevremeno kukale Ekstra Nena i Nata Bekvalac? Kod privatnika prolazi samo mukotrpni naučni i pedagoški rad. I to najlepše vrste rada, one čiji produkti danas greju mnoge direktorske, poslaničke i ministarske fotelje.
Na kraju krajeva, ako su štrajkači toliko stručni i pametni, što ne otvore svoja obrazovna preduzeća, kako je to Njegovo Premijerstvo više puta javno sugerisalo glasnim neradnicima svih fela, veroispovesti i nacionalnih pripadnosti? Lako je državnom muškošću gloginje mlatiti, dame i gospodo prosvetari.
U pravu su svi oni ogorčeni građani koji se, u duhu vremena tj. vođeni sopstvenim sitnim interesima, bez i zrnca solidarnosti za profe , pitaju: “A što su uopšte primali tolike plate za toliko kratko radno vreme?”
Kao da je teško ući u učionice opremljene najnaprednijim nastavnim sredstvima dostupnim još osme decenije proslog veka i animirati klince kojima je, u aktuelnoj fazi života, do svega sem do škole i učenja? Kao da je odgovorno baviti se sađenjem i zalivanjem semena buduće pameti ove zemlje?! Zar je budućnost u koju verujemo ona u kojoj armija tih prosvetnih parazita jaše na grbači poštenih tranzicionih preduzetnika – u, ranije pomenutom, narodu od milošte zvanom “tajkuni”?
I šta bi ti razulareni učitelji? Da pokvare kalkulaciju i uzdrmaju poziciju, decenijama predanog rada internacionalnih obaveštajnih službi generisane, vlasti po meri ovog nestajućeg naroda!? Da zaštite interese zlog arhineprijatelja neumornog Premijera!? E, pa neće moći!
Pre će biti da će ih osujetiti jedan od vitezova Premijerovog okruglog stola. Još jedan iz sposobne družine na koju ne da i na čijem mestu bi i sam identično postupio. Po golemoj hrabrosti da tokom višemesečnog štrajka povremeno pogleda brojnije protivnike u oči nadaleko znani, ser Verbić. Nakon nesvakidašnjeg junaštva prikazanog u poslednjim okršajima, zasluženo okićen trendi titulom: „na vodi“.
Lako će taj plemeniti vitez poraziti ovu aždahu. Već su se dve sindikalne glave ljubazno zamoljene četvoroglave nemani nagodile. Pa, nisu profesori advokati da se monolitno solidarišu. A i potonje je nepogrešiva vlast naposletku pravedno preveslala, po najstarijem scenariju iz knjige: dogovoriti se, smiriti strasti i jednostavno izignorisati svako obećanje koje nam ne odgovara.
Dovoljno će biti samo podeliti otkaze neposlušnima i na mesto otpuštenih, po principu „drži vodu dok majstori dođu“, postavi jednaku količinu nasumično pokupljenih sa smetlišta tranzicionih sudnina – u (lako)vernom narodu od milošte zvanom “registar nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje”.
Potencijalno najelegantniji deo ovog plana je upravo genijalni „drži vodu dok majstori dođu“ princip. Naime, radi se o jasnoj svesti da će samom transformacijom sistema obrazovanja u dualni tj. izveden paralelno u školskim ustanovama i privrednim subjektima doći do drastičnog smanjenja tražnje za dosadnim profesorima. Dakle, nije baš ni nužno temeljno kopati po registru u potrazi za, realno, privremenim kadrovskim rešenjima. Štaviše, mogao bi se umesto registra upotrebiti i spisak želja zaslužnih botova i drotova.
A sam „dolazak majstora“ predstavlja konačni trijumf sistema, koji će preći, u do tada samo teorijski anticipiranu, perpetum mobile fazu. Naime: botovi će se uspinjati do vodećih pozicija u poBOTnim školskim ustanovama i poBOTnim privrednim subjektima, kako bi proizvodili poBOTljšane oberbotove, koji će se uspinjati do vodećih pozicija u poBOTnim školskim ustanovama i poBOTnim privrednim subjektima, kako bi proizvodili poBOTljšane ultraoberbotove, koji će se uspinjati do vodećih pozicija u poBOTnim školskim ustanovama i poBOTnim privrednim subjektima…
Možda je ipak trebalo dva puta razmisliti pre posezanja za ubojitim mlazom H2O? Može zatrebati, za uz buđav lebac, i pre nego što su drugarice i drugovi posvetari-revolucionari mogli zamisliti. Neće ni Miško moći doveka da finansira neradnike, a Njegova Svetost Premijerska samo jedan put ljubazno moli.
Sve pohvale za tekst. Napravite pesmu od ovoga. 🙂
Бошко легендо стварно си доктор био и остао само више користи ћирилицу 😉
Tužno je ovo stanje u Srbiji.
Sad i da neko normalan dođe koliko bi mu trebalo sve da popravi…jer za mnoge stvari rezultati će biti vidiljivi za nekoliko godina odnosno za celu deceniju (kao npr. obrazovanje), a između ćemo imati celu degeneraciju.
Не знам да ли да се смијем или плачем оваквим глупостима које се дешавају око нас.Ситуација у којој се тренутно налазимо превазилази читав опус Алан Форда по количини апсурдности.Да је Достојевски жив имао би неисцрпни извор инспирације за своје књиге.
Iako nisam za to da se bilo kome smanjuju plate, ovo sa prosvetarima prevazilazi sve granice. Kako se priblizi 1. septembar tako se oni sete da im nesto fali. I tako iz godine u godinu. Odmore se preko leta, ne rade nista dva ipo meseca, a plata kaplje svakog prvog i onda kad dodje septembar, njima nesto zafali. Kako se ni jednom ne setise da krenu u strajk 25. juna? Preko leta im sve potaman? Hrabra gospoda se kriju iza decijih ledja svake godine! Malo generacija su upropastili razni skolski reformatori uz svesrdnu pomoc ucitelja i nastavnika koje zabole za decu. Cast izuzecima, nema ih malo, ali ih je vecina prosvetnih neradnika pregazila i utopila u svoju masu. Ko god ima dete u skoli, dobro zna da ta prica koju oni prosipaju, slabo pije vodu. Kao, sekiraju se (izmedju ostalog) za decu, a strajkuju preko decijih ledja. Kad su vec tako sekirljivi, zasto ne strajkuju po zavrsetku nastave? Lepo se okupe ispred Vlade, Skupstine, Skolske uprave – gde je kome blize, pa neka udaraju u serpe. Ali, ne, njima je lakse da ionako (pre)kratko radno vreme jos skrate. Zale se na male plate, a svake godine izmisljaju sve skuplje destinacije za ekskurzije. Dosadilo im da obilaze godinama iste estinacije po Srbiji, pa bi malo da svrljnu po Evropi, a vi roditelji placajte? Posto svi znamo da oni ne placaju ta putovanja, nego jos dobijaju i dnevnice po detetu, pa im tako obilazak evrope, em ispadne fraj, em od dnevnica nakupuju krpice. Glavni izgovor im je odgovornost kad vode toliko dece. Nigde ne procitah u novinama vest da je prosle godine profesorka jedne gimnazije zaboravila troje dece u Veneciji. Tek kada je autobus odmakao 50km ona je “primetila” (zapravo su joj druga deca rekla) da joj fali troje dece. Nisu ni deca zlatna. Tri odrasla magarca se izgubila u Trstu, a ni jedan nema mobini telefon. Stvar je u tome da je profesorki bilo tesko da prebroji “glave” u autobusu pre nego sto je posao. I onda prosipaju pricu o odgovornosti. Gospodo profesori i nastavnici ima nas koji smo takodje zavrsili daleko teze fakultete, a radimo daleko vise od vas (mnogi rade i najprostije) mnogo manje placene poslove. Odakle da pruzimo to svojoj deci? Kad covek samo pogleda (vecinu) nastavnica i profesorki, tesko ce naci neku “neskockanu” Bez problema se kupuje markirana odeca i prateca oprema, po zbornici se prica o aerobiku, kozmeticarima, pilatesu, jogi… Odakle, bre, kad su vam mizerne plate? Nece biti da su se bas sve dobro udale! Ipak sam misljenja da bi sa njima, upravo zato, trebalo pregovarsti kao i sa otmicarima, jer se upravo tako ponasaju – uzmu decu za taoce i ucenjuju vlast. Ne branim vlast, cak naprotiv, misljenja sam da je ova najgora od svih koje pamtim, ali su prosvetari vise preterali!
Bravo za tekst….
Hvala sto ste se vratili, sto ste ponovo sa nama! Dace Bog da ste vi oni uz koje cemo se boriti! Za slobodu! Svaka cast, Shkabo! Ziveo Sindikat!