BEOGRADSKI SINDIKAT NA JAHORINI 12.12.2015.

Ovo sam hteo vama da pošaljem ali nisam uspeo da nađem kontakt mejl

Poštovani novinari,

Mada je pitanje da li zaslužujete ikakvo poštovanje. Ili ga nemate dovoljno, pa onda ni samopoštovanja i ponašate se kako je opisano ispod. To je već filozofsko pitanje; ipak se poštovanje zaslužuje kroz dela. U ovoj našoj jadnoj i napaćenoj Srbiji, praktično kljakavoj, uz političare koji joj kradu štake, Vi, koji bi mogli najviše da joj pomognete, upućujete je u suprotnom smeru. Tužno. No svejedno Vam pišem, nadam se da neko od Vas može da pokrene neke stvari, da dobije krila znajući da ima ljudi koji cene istinu dok se priseća zašto je postao novinar i kakve je ideale imao pre nego što je počeo da radi to što radi. Ili makar da uradi to zbog griže savesti.

Odavno Vam nije važna ni istina ni pravda. Bitna je čitanost i gledanost, pa makar bila i zatupljivanje naroda. Bitan je profit, pa makar bio i od lopova i kriminalaca. Bitan je rejting, makar bio zasnovan na lažima. Bitno je pljuvati nekog, nema veze zašto i koga. Bitna je brzina izveštavanja, nema veze što se ne čuje druga strana i što informacije nisu proverene.

Trubite na sva zvona o slobodi medija. Vi ste ih zarobili. Zarobili ste ih davanjem medijskog prostora splačinama i ispiranju mozgova glupostima. Zarobili ste ih jer od dece stvarate zombije bez mozga. Potencirate bludno ponašanje, potencirate starlete i neradnike, potencirate kič umetnike, okruženi smo njima. Potencitrate isključivost, sistem ,,ili si sa mnom ili protiv mene”. Pričate o ravnopravnosti, dijalogu, međusobnom razumevanju, a davno nisam pročitao OBJEKITVAN i NEPRISTRASAN tekst. Tome ste krivi Vi, a ne vlast, trenutna ili prošla. Samo Vi i niko drugi. Na kakve grane ste doveli obaveštavanje javnosti i istraživačko novinarstvo? Na to da imate prevodioce sa Hrvatskog reklo bi se. Ispravite ako grešim, nisam skoro video tekst u dnevnim novinama ili na internetu u kome izveštavate o nekim stvarima iz inostranstva; uglavnom prenosite druge. A pecate se bre na inostrane sajtove tipa našeg njuz.net i to prenosite kao važne vesti. Šokirajmo ljude, nek pričaju o tome, da ne krenu o nečem drugom. Ali revnosno izveštavate o ubistvima i zločinima, rijaliti nastupima. Vi ste zarobili medije, ali je narod zarobljenik.

Svi se kriju iza nekoga. Par ljudi sme da stane iza onog što je napisao. Nije ni čudo, obzirom šta pišete. Svakog bi bilo sramota, osim par izuzetaka, koji pričaju kako je teško stanje u zemlji, prave se iskreni, a sa druge strane potenciraju rijalitije. Ugnjetavani ste? Niste, ugnjetavate nas. Ugnjetavate nas lažima, propagandom, poluinformacijama, glupostima. Povremeno par časnih izuzetaka.

Ugnjetvate decu. Šta dete može da nauči sa Vaših naslovnica i iz Vaših TV programa? Da li ste se zapitali o čemu može da misli prosečan tinejdžer kad vidi naslovne strane naših novina? Šta može da zapamti? Kako može da nauči da deli svoja i prihvata tuđa mišljenja kad kod Vas može da vidi samo isključivost i nedoslednost? Onaj koji nekako nauči, odluči se da ode odavde, ne zbog materijalnih uslova, već zbog sistema življenja koji nam namećete. Vi se posle pitate zašto mladi napuštaju zemlju. Da li je potreban komentar uopšte? I kako Vas više nije sramota. Dokle više bre? Dok ne nestane Srba i Srbije? Onda verovatno ne još dugo, jer ste na tom putu. Kad završite, stavite tačku kao krst, i podvucite liniju debelu kao zemlja iznad kovčega. Ili promenite nešto.

Vidite, celo ovo moje pismo ka Vama je verovatno malo konfuzno i zbog toga se izvinjavam. Nisam hteo da dajem primere, onda bi se pogubili. Mogu i da ih dam, najmanji problem, samo recite. Nažalost, i meni je ispran mozak i teško mogu da prenesem na papir misli i osećanja. U tridesetim godina, radno vreme od preko deset časova u proseku, borba za koru hleba i održanje porodice na okupu. Kad dođem kući, posle par tekstova ili emisija, prisedne mi sve i postajem apatičan. I mnogi u mom okruženju su isti takvi. Ako imate naciju apatičnih, ubrzo će se slaviti 1984. Molim Vas, nemojte to dozvoliti, radi svih nas. Budite objektivni i nepristrasni, odvajajte bitno od nebitnog, i pomozite nam da budemo bolji. Neće nama pomoći ni Rusija ni EU ni SAD, nego jedno mi sami sebi. Ono što je dobro za druge, ne mora da znači da je dobro i za nas. I još jedno Vas molim, prosledite ovo redakcijama kojima nisam uspeo da pronađem i pošaljem mejl.

Srdačno,
nadajući se promenama,
zabrinuti građanin.