СПРЕЧИМО ДАЉЕ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ ОД СТРАНЕ ММФ-А И СВЕТСКЕ БАНКЕ

Ко се иоле разуме у глобалну политику, зна да је данас тема број један у свету – економијa. Политика, као уметност владања, одавно служи економском интересу појединаца. У глобалној агенди архитектуре Новог светског поретка, политичар je само извршилац сепаратних циљева, са улогом не већом од руководиоца једне компаније, чија величина зависи од значаја земље коју предводи. Гола политичка власт, без реалног економског утицаја, једнако је делотворна као тупа сабља. С обзиром да се последњих година све мање пажње посвећује реалној економији чији је главни циљ био задовољавање основних људских потреба и да се светска економија свела на имагинарне банкарске шпекулације, исправније је рећи да је стварна моћ у рукама оних који контролишу светске финансијске токове.

 

Добар пример за то је Јужноафричка Република, у којој ни пад апартхејда није успео да избрише огромне класне разлике у тој земљи. Освајајући политичку власт, Нелсон Мендела је у име помирења препустио бившем режиму контролу над централном банком и место министра финансија у новоизабраној влади. Приоритет је био да се већинском становништву осигура несматано уживање грађанско-политичких права (право на живот, слободу, једнакост), док су економско-социјална права (право на рад, правичну зараду и пристојан живот) остала у сенци Менделине борбе. Као последица ових политичких компромиса, Јужноафричка Република данас има једну од најнеравномернијих расподела међу развијеним земљама, будући да 10% најбогатијих поседује скоро 50% укупног државног богатства, а да просечно белачко домаћинство зарађује 6 пута више од просечног црначког домаћинства.

imf_wb_rich_poor1

Мало ко зна да је Менделина победа остала непотпуна, мада је његов допринос ослобођењу народа Јужноафричке Републике и даље огроман. Ово незнање је делом последица недостатка образовања и заинтересованости, али је од великог утицаја и човеков доживљај савременог света. Људску пажњу највише интригирају дневно-политичка дешавања, која нам се перфидно пласирају путем система јавног информисања. Многи и даље верују да је реална власт у рукама политичара, па су они најчешће предмет њихове мржње или обожавања. Истини за вољу, мало је политичких лидера који су за свог живота оставили дубљи траг у светској политици и допринели добробити човечанства. Чавез, Гадафи, Мосадег, Торихос…само су усамљени примери са истим трагичним судбинама. Они се нису уклапали у агенду, па су зато нестали или остали на маргинама. Сви они који су опстали, су само марионете са добрим директорским платама. Из личног искуства знам колико су мало пажње привлачили текстови у којима сам обрађивао економске теме, а колико су пажљиво пропраћени моји погледи на дневну политику. Један статус на друштвеној мрежи, у којем се на приземан начин критикује неки трећеразредни српски политичар, увек привлачи више пажње од нпр. суштинске анализе пљачке наше земље од стране међународних финансијских институција, као што су ММФ и Светска банка. Сећам се колика је била еуфорија у свету када је у САД за председника изабран Барак Обама. Сви су очекивали промену у политици САД-а, а пренебрегнули чињеницу да је Обама, усред економске кризе, за своје најближе сараднике поставио Тима Гајтнера и Лерија Сомерса – јастребове Волстрита, чланове Билдерберг групе и Савета за иностране односе (истакнути чланови Дејвид Рокфелер и Збигњев Бжежински). „Промена“ је ускоро дошла у виду нових ратних разарања, окупација и пљачке ресурса. Сећам се како су наши најпознатији економисти, професори Универзитета, „објаснили“ настанак кризе у Грчкој: „Грци су лењи“, а да им у том моменту није било познато да међународни шпекуланти преко Грчке покушавају да оборе вредност евра и тако осигурају примат долару као резервној валути у којој се плаћају сви енергенти у свету.

008-world-bank-sucks

На исти начин се у нашој јавности данас прати посета премијера Вучића САД-у. Највише пажње се посвећује процени важности Вучићеве посете, односно да ли ће Вучић бити примљен од стране неког високог званичника америчке администрације и колика ће му част бити указана. С тим у вези, наши медији су се највише интересовали за његов сусрет са потпредседником Џозефом Бајденом, а било је и саркастичних коментара да је Алек након овог састанка избачен испред Беле куће да самостално одржи конференцију за штампу. У сенци наше пажње остао је премијеров састанак у Вашингтону са челницима Светске банке и директором те међународне институције Џим Јонг Кимом, који може имати много веће последице по Србију. Ко има два кликера у глави, добро зна да ММФ и Светска банка делују искључиво у интересу неоколонизације суверених држава и отимања природних ресурса и директно су одговорне за многе ратове и сиромаштво у свету. Исти модел „структурних промена“ намеће се владама колонизованих држава, у виду тешких мера штедње, отпуштања великог броја радника и опште приватизације јавних предузећа од стратешког значаја. Последица „сарадње“ са ММФ-ом и Светском банком је потпуно уништење националне привреде и чишћење домаћег тржишта за пословање мултинационалних корпорација. Ова сарадња се остварује или на „добровољној“ бази, уз увек присутно звецкање оружја НАТО пакта, или јој се утире пут бомбама. Старије генерације памте да је јануара 1990. године у СФРЈ отпочела „шок терапија“ под диригентском палицом ММФ-а и Светке банке. Тада је наређено да се замрзну плате и пензије, цене су почеле вртоглаво да расту, смањена су буџетска издавања и субвенције домаћим предузећима, обустављен је пренос средстава на републике, а велики број радника је остао без посла. Резултат ове сарадње са нашим међународним „партнерима“ је био тотални крах савезног фискалног система и привреде. Тешко економско стање појачало је сецесионистичке тежње република и етничке поделе међу становништвом… Свима нам је добро познат наставак ове приче… Највећа иронија наших трагичних судбина је да су и након крвавог рата и распада Југославије све бивше републике продужиле индивидуалне аранжмане са нашим гробарима. Та сарадња и даље траје и трајаће док год свака њива, река, шума и планина у Србији не буду у власништву светских корпорација.

vucic_kim_pok_1509a

Из ових разлога ме ужасава Вучићева изјава након састанка у Вашингтону да између Србије и Светске банке „нема отворених питања и размимоилажења у ставовима“! Влада Србије тренутно спроводи реформу јавног сектора у сарадњи са Светском банком, која је за ту сврху обећала кредит од 75 милиона долара. Идеја је да се изврше „структурне реформе“ у јавним предузећима, првенствено Електропривреди Србије, Србијагасу и Железницама Србије. Над главом нам стално виси Дамаклов мач продаје Телекома. Даља сарадња са ММФ-ом и Светском банком довешће до распродаје свих наших стратешких предузећа, даљег пропадања већ довољно посрнуле привреде, смањења плата и нових отпуштања! Да ли се Вучић са тиме слаже кад каже да „нема отворених питања и размимоилажења у ставовима“? Сигурно не мисли да је довољно мудар и способан да се избори да Србија избегне већ више пута примењени сценарио у свету? Можда су му сталне похвале и тапшање по рамену помутиле разум и вид, па не види даље од свог одраза у огледалу? Пре ће бити да он добро зна шта нам се у будућности спрема и да је доведен на власт да би Србију претворио у земљу јефтине радне снаге – као што и гласи промотивна реклама за Србију на СНН-у. Много важније питање је да ли народ Србије има још мозга да трезвено сагледа шта му се спрема, или су му мозак до последње капи попиле „Фарма“, „Парови“, „Велики брат“ и друге небитне теме и трачеви на које нас стално пецају? Ако у нама и даље има воље и памети, онда се надам да ћемо, када се коначно отворе карте, имати снаге да одлучно реагујемо и спречимо даље масакрирање наше земље, односно да ћемо на миран и демократски начин избацити ММФ и Светску банку из наше земље, као и свакога ко подржава њихове злочиначке планове!

 

Мисли својом главом…

У Београду, 16.09.2015.год.                                                   Феђа Димовић

 

 

 

 

 

You may also like...

3 Responses

  1. Stefan says:

    Svaka ti je na mestu kao i uvek, najveci je problem sto ova istina nikad nece dopreti do vise od 5-10% ljudi. Da li je tih 5-10% ljudi dovoljno da bi se nesto promenilo? Mislim da nije, iz prostog razloga sto oni drze apsolutno sve…Kada ce doci do promene? Moje licno misljenje nikad. Mozda nam oni i daju da napravimo neku revoluciju ili tako nesto na globalnom nivou, ali i to ce biti samo da mi poverujemo da se revolucija desila a sve ostalo ce ostati po starom. Jedino resenje vidim u tome da pukne ceo finansijski sistem, jer njih jedino to i odrzava. Ali opet ne znam kako bi taj neki novi sistem mogao da funkcionise i kako spreciti da nas opet ne snadje sve ovo tjs. da se sva moc sveta nalazi u rukama nekolicine ljudi. Ali opet ako pogledamo kroz istoriju uvek su postojali bogati koji su bili ogromna manjina i koji su uvek tezili ka tome da zavladaju celim svetom. Puci ce Amerika kad tad to je neizbezno, pustice ih ovi vladari niz vodu. Ali da li je njima uopste bitno da li ce Amerika da bude gospodar sveta ili ne!? Njima je bitno da oni kontrolisu stvari. Nije im bitno da li ce glavna sila biti Amerika ili Rusija ako oni kontrolisu tu vladajucu stranu. Ne znam vise ni ja sta da mislim i da pisem, trudim se da se ne opterecujem ovim stvarima iz prostog razloga sto je nemoguce bilo sta postici a zivce kidam kad razmislim sta se sve desava oko nas. Mnogo je onih koji nisu mogli da se pomire sa stvarima kao ja pa su zavrsavali na psihijatrijama jer kad bi se neko u danasnje vreme trudio da sve cini ispravno i kada bi se nervirao zbog svake male nepravde koju primeti svakog dana kako je moguce da neko takav ostane normalan!? Opet sa druge strane kao moguce resenje se namece da svako od nas pokusa da menja svoj mikro svet i da pokusamo da promenimo barem jedno zivo bice da razmislja normalno. Kad kazem normalno mislim da jednostavno imaju zdravo rezonovanje koje se provlaci kroz skoro svaku vasu pesmu. Nemoraju ljudi da se opterecuju svim tim ljudima iz senke i sta ti ja znam, dovoljno je da svako podje od sebe i da kaze sam sebi “hej bicu ispravan i dosledan pa makar zivotom to platio”. Ako ljudima vise ne bude bitan individualan uspeh u toj meri da ce gaziti preko leseva da bi uspeli, ako prestanu da ih zanimaju pare, ako ce podeliti koru hleba sa onim koji nema onda valjda i oni gube rat zar ne?

    Ne znam sto nemogu da te pratim na facebooku jer ne vidim opciju na tvom profilu za pracenje, a da te dodam u prijatelje nemogu jer imas vec ogranicen broj prijatelja. Ne znam gde mozemo da cujemo neka tvoja svakodnevna misljenja i utiske na trenutne dogadjaje koji nas okruzuju. I nebi bilo lose da nam preporucis neku knjigu ili autora vezano za ovu tematiku iz teksta gore, a da nije neka u fazonu treceg oka sa svim mogucim i nemogucim zaverama. Cuo sam u nekom intervjuu Skaba da kaze da pise trenutno za BS, pa ako bi mogao da nam otkrijes da li je jos jedan album u planu. I izvini za ovako nabacan odgovor posto nikad niti sam imao talenta za pisanje, a niti sam neka pametnica i nacitanko pa da imam nesto preterano novo da kazem. Mada radim intezivno da ovo zadnje promenim. Drzite se braco i hvala i tebi i sindikatu sto postojite i sto ste ostali dosledni sve ove godine!

  2. Јагодинац says:

    Одличан текст! Слажем се са готово свиме што си овде навео. Пишем и због претходног коментара…
    Шта нам ваља чинити?
    Ми, у Србији, налазимо се у специфичној ситуацији. Када кажем ми, мислим на све нас нормалне људе који макар мало капирају да заправо живимо у окупираној земљи, да ова Србија није наша Србија иако носи њена обележја. Живимо у земљи која је окупирана политички, економски и бирократски.
    Али не бих о томе, већ о нама.
    На ”трулом” Западу постоји много више људи који разумеју и прате овакве појаве и боре се против њих него рецимо код нас. Фејсбук и неки ”ријалити” – то је сва духовна храна већине наших људи. Али не верујем да је ситуација другачија и са америчким медиокритетима, зар не? Међутим, ти наши истомишљеници из Америке и Енглеске (”…биће земље пролетерске…”) нису на такав начин угрожени као већина нас. Не могу, људи, иако радим, да исплаћам рачуне. Када платим све рачуне и нисам у минусу ја се осећам ”хај”, а то се деси веома ретко! А да водим децу и жену на море – то заборави, то је научна фантастика! (А ја реалиста).
    Полазне основе нас и наших ”западних” истомишљеника су веома различите. Њихова егсистенција није тако угрожена као наша. Њихова урбана култура постоји и траје много дуже него наша. И, опет, нису стигматисани на начин на који смо ми обележени… Окружење им је ”толерантније”. И нису бомбардовани осиромашеним уранијумом па да им се рађају деца са тако урођеним здравственим проблемима.
    Поред тога, видимо да нам се турбо фолк враћа са свим својим најгорим манифестацијама, али сада још и подржан модерном технологијом. Свуда их има! Урбана култура се преторила у то да старке и чирокане носе шабани уз фармерке са шљокицама.
    Шта нам ваља чинити? Мислим да нам преостаје оно најтеже – ОЧУВАЊЕ здравог разума, здраве идеје, здравог духа, здравог критиког начина размишљања и ПРЕНОШЕЊЕ наредним генерацијама. Да, да променимо неки наш микрокосмос, наше ближње, нашу децу да научимо да знају да виде, чују и да разумеју све зле и лоше појаве у њиховом истинском облику. Поред огромне љубави коју морамо да пружимо нашој деци, морамо и да их научимо да уче. И да пуно радимо на себи, да се трудимо да будемо што бољи људи како према својима тако и према најгорим душманима (јер душмане највише доброта боли!). Да критикујемо себе у свакој прилици и на сваки начин. И да се боримо колико можемо, али не главом у зид (то је последња опција). Што би рекао наш Патријарх Павле: Будимо људи! Будимо људине.

  3. Carli says:

    I went to wow; goes to show even skinny, ornrdaiy guys can get laid. plus, it shows the sense of humor god has; gave this skinny guy a HUGE cock!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>